Hantsvil je gradić u dolini reke Tenesi, na severu države Alabama. Od ostatka konzervativnog juga se razlikuje po ogromnom broju naučnih instituta i industrijskih razvojnih centara, čime je zaslužio da ga zovu srcem svemirske industrije sveta. Baš u ovom gradu je razvijena čuvena raketa Saturn V, najmoćnije svemirsko vozilo koje je čovek ikada konstruisao, koja je omogućila i prvi boravak čoveka na Mesecu krajem šezdesetih godina prošlog veka u okviru Apollo misija.
Slobodan je imao priliku da studira u ovom gradu, na univerzitetu koji je jako poznat po svom programu studija u oblasti svemirskog inženjerstva, i to upravo na tom studijskom usmerenju.
Obzirom da je i dalje mlad u inženjerstvu, predmeti koje je Slobodan pohađao bili su oni fundamentalniji, ali to nije značilo da svoje sveže stečeno znanje nije imao prilike da primeni u praksi. Grupa sa kojom je učio prenos toplote, u okviru tog predmeta, imala je zadatak i priliku da projektuje izolacioni sistem za jedan instrument koji će zaista biti poslat u svemir u toku neke od budućih misija. Slobodan kaže da su mu studije na ovom univerzitetu pomogle da otkrije svoje interesovanje ka numeričkim simulacijama, što mu je nakon završenog prvog semestra sa najvišom ocenom u klasi iz ovog predmeta, omogućilo da drugi semestar provede kao asistent u laboratoriji za numeričke metode departmana za svemirsko i vazduhoplovno inženjerstvo i mašinstvo.Na studije u Ameriku se zaputio preko programa kulturalne razmene studenata koji se zove FORECAST Exchange. Ovaj projekat vodi međunarodna organizacija World Learning i svake godine oko 40 studenata iz Srbije i Crne Gore provede jednu punu godinu studija na nekom od univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama sa potpuno pokrivenim troškovima od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Svake godine kancelarija ove organizacije u Beogradu objavljuje konkurs za prijem nove generacije studenata na program. Zainteresovani studenti treba da popune aplikacioni formular koji sadrži podatke o relevantnim iskustvima, uspesima i ličnim osobinama. Aplikacija takođe zahteva od studenata akademske preporuke i esej, na osnovu čega se formira opšti utisak. Nakon evaluacije najuspešniji se pozivaju na intervju, i ako je sve kako treba, počinje priprema za polazak na program. Program kao primarni cilj ima razmenu kulturalnih iskustava i studenti bilo koje struke se mogu prijaviti i iskoristiti program da se akademski usavrše u jako kvalitetnom sistemu obrazovanja. Ovo je idealna prilika da se uživo oseti kako izgleda živeti na jednom univerzitetskom kampusu i biti ravnopravan sa svim ostalim studentima u drugoj sredini.
Sistem obrazovanja u Sjedinjenim Američkim Državama je izuzetan pre svega zato što je orijentisan prema potrebama studenta. Student je u ulozi mušterije i profesori daju sve od sebe da uslugu prenošenja znanja izvedu na što bolji način. »Prva razlika koju sam osetio i na koju se nije bilo baš lako navići, bili su učestali domaći zadaci koji su oduzimali u proseku oko 4 sata nedeljno po predmetu«, kaže Slobodan. Svaki od ovih domaćih zadataka se predaje profesoru i on ih pregleda i na taj način prati napredak studenta. Ukoliko profesor primeti da neko od studenata ima problema sa gradivom, toj osobi se posvećuje dodatna pažnja i na taj način niko ne zaostaje za nastavom, osim ukoliko ne pokaže lenjost ne dolazeći na časove. Naravno, za one studente koji su u stanju da olako savladaju gradivo, uvek postoje dodatni problemi ili projekti koje profesor zadaje po potrebi. »Na Univerzitetu u Beogradu nisam osećao toliki pritisak da radim tokom semestra i na kraju se sve skupljalo u završni ispit gde je bilo potrebno učiti nekoliko nedelja po ceo dan u ispitnom roku i boriti se ne samo sa gradivom, već i sa velikim stresom koji uz to ide u cilju da se postignu visoki rezultati«, dodaje Slobodan. »Završni ispit u Americi je dolazio sa dosta manje stresa i mogao je se spremiti za jedan dan ukoliko su sve obaveze tokom semestra uredno ispunjavane«.
Postoji takođe i velika razlika u tome šta se smatra važnim u inženjerskom obrazovanju. Osnovne akademske studije u Americi su usmerene ka tome da spreme što više kvalifikovanog kadra da radi u industriji na odgovarajućim pozicijama. Kao posledica toga, studenti inženjerstva nisu previše opterećeni kada je u pitanju poznavanje fundamentalnih principa i teorije, već je akcenat stavljen na praktičnu primenu tih znanja. Profesori naravno tokom svojih predavanja, kao i kod nas, izlažu sve potrebne fundamentalne principe, ali na testovima se traže praktičnije stvari, dok studenti koji pokažu fundamentalno razumevanje gradiva često bivaju vrbovani za postdiplomske studije. Po rečima Slobodana: »Rezultat svega ovoga je da veliki broj studenata u Americi ima jako ozbiljan odnos prema učenju, kao i da jako mali broj studenata ne uspeva da položi ispit. Ja lično mislim da sam sa mnogo manje stresa i frustracije uspeo da savladam mnogo više gradiva«.Još jedna interesantna stvar je da u američkom sistemu studija, student sam sebi bira predmete koje želi da pohađa pre početka semestra. Mnogi predmeti se nude u više termina i postoje 3 semestra u toku godine (letnji semestar je skraćen i samim tim intenzivniji). Ovakav način organizovanja omogućava velikom broju studenata da za vreme studija imaju i posao, jer je lako uklopiti radno vreme sa nastavom.
Predmeti su uniformisani za sve fakultete u okviru univerziteta, što je jako korisno za studente koji nisu potpuno opredeljeni u kom smeru da razvijaju svoju karijeru. Na početku studija se jasno zna koje predmete treba student da položi da bi dobio određenu diplomu. Ne postoje dupli standardi tipa da svaki fakultet ima svoj ispit iz matematike ili nekog drugog predmeta kao što je to slučaj na Univerzitetu u Beogradu, gde su šanse da se student premesti sa jednog fakulteta na drugi i da mu se priznaju položeni ispiti jako male i zahtevaju veliko angažovanje.
»Stipendija koju sam primao tokom studija mi je omogućila da uštedim dovoljno novca da tokom raspusta posetim i poznate američke metropole i znamenitosti. Imao sam prilike da u toku mesec dana proputujem Čikago, Mineapolis, Njujork, Filadelfiju i prestonicu Vašington. Iskustva poput pogleda sa vrha Sears tornja, zime u Minesoti, šetnje Petom avenijom i Central parkom, doživljaja Kipa slobode i Linkoln Memorijala... ne mogu se lako pretočiti u reči. Bogati, ogromni američki muzeji ostavili su takođe ogroman utisak na mene. Field Museum i Adler Planetarium u Čikagu; Metropolitan, MoMA i American Museum of National History u Njujorku; Philadelphia Museum of Art u Filadelfiji; Smithsonian Museums u Vašingtonu i Space and Rocket Center u Hantsvilu, bili su riznice znanja i iskustva koje su mi omogućile da doživim sve ono o čemu sam ranije mogao samo da čitam u knjigama i časopisima«, izjavio je Slobodan.
Razumevši da univerzitet na kom je Slobodan proveo godinu, radi u jakoj sprezi sa agencijom NASA, kao i da veliki broj profesora radi na raznim projektima vezanim za svemirska istraživanja, on je imao prilike da sluša predavanja od strane jako poštovanih ljudi u tom polju, raznih astronauta, kao i visokih zvaničnika ove agencije. Univerzitet je jednom prilikom čak posetio i Nil Armstrong, prvi čovek koji je hodao Mesečevom površinom. Nekoliko projekata koje su studenti radili bili su direktno implementirani u svemirskim programima, a postojao je i plan da Slobodan prisustvuje lansiranju poslednjeg spejs-šatla iz Floride, ali je to nažalost morao da propusti jer je misija odložena za leto.
Pošto je u Ameriku otišao kao jedan od najboljih studenata Univerziteta u Beogradu, nije mu bilo teško da se prilagodi studijama u drugačijem obrazovnom sistemu. »Primetio sam da su moja fundamentalna znanja dosta ispred mojih vršnjaka na UAH, ali i da zaostajem u praktičnoj primeni znanja i opštem iskustvu u svojoj struci«, kaže Slobodan. Nakon ova dva semestra nekoliko profesora bilo je jako zadovoljno njegovim napredkom i rezultatima koje je postizao kao student, ali i kao asistent u laboratoriji, a dobio je i nezvanične ponude za povratak na postdiplomske studije na istom univerzitetu.»Obzirom da sam u Hantsvilu proveo značajno vreme, stekao sam i dosta prijatelja. Sve je počelo druženjem sa drugim internacionalnim studentima, jer su i oni bili u istoj situaciji kao i ja, pa smo jedni drugima bili dobro došli, a kasnije se taj krug širio kako smo upoznavali nove ljude na časovima. Zbog svega ovoga logično je bilo očekivati da će rastanak biti težak kao što je i bio«, dodao je Slobodan.
Glavna obaveza po povratku u Srbiju mu je priznavanje ispita i završetak osnovnih akademskih studija na Univerzitetu u Beogradu. Za vreme studija u Americi trudio je se da ostane u kontaktu sa nadležnima na svom fakultetu i da ih izveštava o svim bitnim stvarima koje su mi se događale. Još pre svog odlaska obavio je potrebne konsultacije se profesorima o predmetima koje je trebalo da pohađa u inostranstvu da bi mu sve to bilo priznato kada se vrati. Nakon njegovog povratka, kako kaže, prodekan za nastavu Mašinskog fakulteta ga je više nego prijatno dočekao, a sa svojim mentorom već uveliko radi na svom završnom radu.
Slobodanovi budući planovi predviđaju nastavak studija na Erasmus Mundus master programu COSSE (Računarske simulacije u nauci i inženjerstvu). Ovo je udruženi program koji organizuje nekoliko evropskih univerziteta, gde u ovom konkretnom slučaju master program vodi KTH - Royal Institute of Technology u Stokholmu u saradnji sa univerzitetima u Holandiji i Nemačkoj. »Tokom prošle godine sam aplicirao na ovaj program i uslovno sam primljen na studije pod punom stipendijom. Uslov koji treba da ispunim je da u međuvremenu završim osnovne akademske studije«, obaveštava Slobodan.
»U mojim planovima za Srbiju oduvek ima mesta. Istraživačka stanica Petnica je mesto koje uvek nosim sa sobom kao najpozitivniji vrednosni simbol iz Srbije i tamo mi je uvek drago da se vratim. Sa druge strane očekujem da mogu biti angažovan na Univerzitetu u Beogradu ili na nekom od naših naučnih instituta, jer Srbija planira i gradnju novog super-računara u budućnosti. Nadam se da nedostatak Ministarstva nauke neće zakočiti sve dobre, započete planove u našoj zemlji«, poručuje Slobodan.
zahvalnošću Revija Kolubara
